Уметност Ал Андалуза
У време када је династија Абасида стицала моћ у Ираку, у Шпанију је стигао омејадски принц који је избегао крвави масакр своје лозе на Истоку. Абдерахман И успео је да се утврди као независни владар у Шпанији. Он је био, као и многи од његових наследника, велики заштитник уметности и под његовим покровитељством процветао је врло оригиналан стил који је познат као шпанско-маварски. Абдерахман И је улепшавао градове свог управног подручја, саградио акведукт, који је град снабдевао чистом водом, започео изградњу зида око града Кордобе, који је од ступања муслимана на тло Шпаније био главни град, и за себе је подигао двор Русафа изван Кордобе, имитирајући палату свог претка Хишама у североисточној Сирији.
Међутим, у време владавине Абдерахмана И, а касније и његових наследника, на тлу Шпаније није се развијала и цветала само архитектура. Ту су се такође развијале и науке (математика, филозофија, астрономија, медицина), затим књижевност, музика, као и примењена уметност: израда предмета од керамике, слоноваче, метала, израда тепиха.
овде можете наћи нешто о моди у Шпанији.
Вртови
Окрутна средина и сурова клима створиле су још један вид уметничког изражавања – вртове односно паркове. Под утицајем религије, врт се сматрао земаљским одразом раја. Чињеница да на уређене вртове наилазимо већ у XИ веку па све до XИX века и да се слични паркови могу наћи у Шпанији, Ирану, средњој Азији и Индији, сведочи не само о идентичној реакцији на средину него наглашава и универзалност исламске уметности. Парк као реакција на спржени пејзаж, који се у бесконачност монотоно протеже, у почетку је имао геометријски планиране стазе. Вода која је служила за наводњавање богате вегетације, нарочито дрвећа, али и цвећа, текла је тачно одређеним коритима. Најранији средњовековни паркови су они који су ископани и реконструисани у Шпанији. Сви ови пространи паркови у којима је вода нештедимице текла били су на погодним подручјима ван градова. Представљали су богатство и привилегију владара и повлашћених чланова друштва. Но, ипак, и они мање повлашћени успоставили су, на известан начин, бар минималну везу са природом. У двориштима њихових кућа, око главне чесме или фонтане, груписали су мање дрвеће, грмље, лозу и саксије са цвећем. Ма како мали да су били ови мини-вртови, они су ипак представљали освежење и извор радости. Као и паркови племства, и они су имали свеисламско обележје.
Шпански паркови и вртови су до данашњег дана сачували ,,маварски“ печат. Сачувано је мало правих вртова и паркова, о којима сазнајемо преко минијатура и ћилима које су инспирисали. Један од најпознатијих паркова је Хенералифе, насридски споменик из друге половине XИИИ века, у коме се налазио дворац који је био једна од околних зграда Алхамбре. Овај врт био је терасаст, у облику амфитеатра, и натапан брзацима који су се, пошто су направили већи број слапова, губили у цвећу, грмовима и дрвећу, од којих је до данас остало неколико гигантских чемпреса и мирти. Двориште мирти у Алхамбри, Гранада, једини је парк класичног ислама готово у потпуности сачуван, вероватно из XИВ века.
Шпански паркови и вртови су до данашњег дана сачували ,,маварски“ печат. Сачувано је мало правих вртова и паркова, о којима сазнајемо преко минијатура и ћилима које су инспирисали. Један од најпознатијих паркова је Хенералифе, насридски споменик из друге половине XИИИ века, у коме се налазио дворац који је био једна од околних зграда Алхамбре. Овај врт био је терасаст, у облику амфитеатра, и натапан брзацима који су се, пошто су направили већи број слапова, губили у цвећу, грмовима и дрвећу, од којих је до данас остало неколико гигантских чемпреса и мирти. Двориште мирти у Алхамбри, Гранада, једини је парк класичног ислама готово у потпуности сачуван, вероватно из XИВ века.
Керамика
Емајлирање није било омиљено код муслиманских мајстора за обрађивање метала, али у употреби обојених глазура у грнчарству муслимани су од давних времена били мајстори; Валенсија је била муслимански центар ове индустрије на Западу. У свим облицима керамике, као и у мозаицима, а нарочито керамичким плочицама и плавом порцулану, шпанска муслиманска школа се нарочито истицала. Разне врсте обојених керамичких плочица, које су још врло популарне у Шпанији и Португалу, арапска су баштина, што показује њихов назив азулејо. Глатко грнчарство мудехар, по квалитету, долази одмах иза кинеског. Изванредно лепа грнчарска роба произвођена је у Толеду и Кордоби још у трећој четвртини XИ века. После њих су по овој врсти робе постали чувени Калатајуд у Арагону, Малага, Манисес и Патерна у Валенсији. А овде можете прочитати много тога о Валенсији.
Нема коментара:
Постави коментар